Politika sećanja u SFRJ: Studija slučaja Doline heroja

Sažetak

Predmet istraživanja ovog rada su državne performativne prakse sećanja u Dolini heroja u kontekstu značaja Drugog svetskog rata za učvršćivanje kolektivnog društvenog identiteta u SFRJ. Uže posmatrano, istraživanje u fokusu ima obeležavanje 15. godišnjice Bitke na Sutjesci 1958. godine, kada Bitka dobija na značaju i počinje da označava pobede, spremnosti na žrtvu i jugoslovenski element partizanskih jedinica. Pored te godišnjice, u fokusu će biti i 30. godišnjica Bitke obeležena 1973. godine, kada se završava memorijalni kompleks na Tjentištu, gde prateći program komemoracije donosi nove strategije, fokusirane na budućnost i nove generacije, koje su u decenijama nakon rata stasavale u drugačijem društvenom kontekstu i razvijale svoje komunikacione kodove. Šire posmatrano, istraživanje obuhvata analizu aktera koji su oblikovali narative o Drugom svetskom ratu, njihovih praksi očuvanja sećanja na rat i poginule, kao i konstruisanje prostora sećanja. Analizom tog sadržaja, primenom kvalitativne analize kroz metodu studije slučaja, analize diskursa i dijahrone komparativne analize, rad ima za cilj da predstavi kako se promena društvenih odnosa u zemlji održavala na politiku sećanja, odnosno komemorativne prakse u Dolini heroja, kao mestu sećanja od najvećeg značaja za prenos poželjnih vrednosti za tadašnje jugoslovensko društvo.